Правила рада

Општи план и правила рада
(Важи за све школе и предмете)

Настава укључује:
(сходно броју предвиђених часова за школску годину)
– предавања (обрада новог градива уз учешће ученика: кроз дискусију, конструктивне активност итд.),
– утврђивање и систематизацију градива (резултује оценом за ученике и/или даје повратне информације о степену савладаности дате теме/области),
– ученичке реферате и излагања (као део предавања или као додатак предавањима, може да резултује оценом),
– дискусије и дебате (на задате теме, индивидуално или у групама),
– вежбе (практично исказивање одређених филозофских вештина).

Од ученика се очекује:
(поред права и дужности које дефинишу закони, правилници или посебни акти школе)
– да изражава своје мишљење, аргументовано и конструктивно, уважавајући саговорнике и време предвиђено за дискусију,
– да износи критику и сугестије наставнику у вези са наставом, односом према ученицима и слично,
– да предлаже теме за обраду и методе обраде одређених садржаја,
– да својим знањем, вештинама и понашањем унапређује атмосферу на часу и у школи.

Наставник се обавезује:
(поред права и дужности које дефинишу закони, правилници или посебни акти школе)
– да ће увек бити праведан према ученицима,
– да понашање ученика неће утицати на оцену из предмета,
– да оцене из других предмета неће утицати на оцену из филозофије, логике или логике са етиком,
– да ће бити искрен и с уважавањем и разумевањем приступати сваком ученику,
– да ће подржавати и помагати свако настојање ученика да увећа знање, стекне вештине и развије моралне врлине.

Садржаји програма филозофије

1. Одређење филозофије

Име и појам филозофије; побуде за филозофско истраживање
Основна филозофска питања и дисциплине (метафизика, гносеологија, етика)
Однос филозофије и мита (религије, науке и уметности)

2. Античка филозофија

Приказ проблема античке филозофије
Питање прапочетка
Проблем бића, мноштва и кретања
Значај супротности за тумачење природе
Проблем истине и привида
Дијалектика и реторика
Метафизичко одређење стварности
Врлина и добро
Питање индивидуалне среће

3. Средњовековна филозофија

Приказ проблема средњовековне филозофије
Однос вере и разума
Улога филозофије у формирању хришћанског учења
Проблем универзалија

4. Филозофија новог доба

Приказ проблема нововековне филозофије
Проблем методе (Ново схватање науке)
Проблем супстанције
Проблем сазнања
Начела разума у праву и политици
Проблем субјекта: од трансценденталног ка апсолутном субјекту
Проблем умне синтезе стварности; природа као систем ума
Дијалектика
Ум и слобода

5. Савремена филозофија

Приказ проблема савремене филозофије
Однос према наслеђу европске рационалности
Место логичке и језичке анализе у савременој филозофији
Проблем егзистенције
Специфичност филозофских метода: херменеутика и феноменологија
Однос филозофских и научних метода

Начин остваривања програма

Развијањe (повезаности) знања, вештина, ставова и вредности код ученика погодује тематско и проблемско конципирање наставних садржаја које успоставља смисaoне везе између појмова, чињеница, процедура, као и сродних садржаја из различитих предмета, и циља на њихову примену у новим образовним контекстима. Настава филозофијe има задатак да допринесе развоју општих кључних способности (посебно у области тзв. критичког мишљења), али и да, повратно, посредством оних којe су стеченe у другим областима (а то су пре свега језичка, читалачка, научна, уметничка писменост) унапреди општу перформансу ученика, подигнe ниво њихове интелектуалне и духовне радозналости, oспособи их да феноменe aнализирају из перспективе различитих научних и уметничких дисциплина и да знања и ставова синтетизују у кохерентан поглед на свет.

Садржаји у оквиру наставних тема нису детаљно разрађени како би се наставницима оставила слобода да их конципирају на различите начине, при том консултујући и друге уџбенике и приручнике, као и материјал који је доступан преко интернета.

Срж наставе филозофије у четвртом разреду треба да чини обезбеђивање креативног, индивидуалног и флексибилног приступа проблемима филозофије у живој размени између наставника и ученика. Увођење у филозофију преко историје филозофије не може тећи линеарно и једнозначно, јер би робовало хронологији на уштрб тражења смисаоних веза у излагању и разумевању филозофске проблематике. Отуда су садржаји предвиђени програмом груписани у теме које одговарају проблемским целинама како би се концентрисано и свестрано истраживали.

Потребно је предвидети сразмерно већи број часова за савлађивање карактеристичних проблема античке филозофије, када се заправо одвија и постепено увођење ученика у филозофска питања, терминологију и начин мишљења. Однос филозофије према религији, науци и уметности умесније је обрађивати у конкретном епохалном контексту средњовековне односно нововековне филозофије, а не у уводним партијама.

Рачунајући са готово извесним тешкоћама које ученици могу имати у разумевању езотеричне проблематике и језика појединих праваца у савременој филозофији, препоручује се да њихово упознавање буде ствар избора и договора ученика и наставника, а да се као обавезни обраде само они концептуални склопови који су на дужи рок и карактеристично одредили мисаони оквир у коме филозофија кореспондира са изазовима наше епохе: 1) логички позитивизам и аналитичка филозофија преко релевантних представника, 2) волунтаризам (Ниче и Шопенхауер), 3) линија: феноменологија (Хусерл) – филозофија егзистенције (Кјеркегор, Јасперс, Хајдегер, Сартр) – филозофска херменеутика.

Растерећење програма од сувишне фактографије треба да се огледа и у селекцији садржаја које нуде уџбеници и оспособљавању ученика да их читају пратећи проблемске везе. Овде су наставници позвани да користе текст-анализу и различите активне, партиципативнe и кооперативне методе обучавања у вештини артикулисања филозофских проблема и начина њиховог решавања. Наиме, остварењу циља и задатака образовања у филозофији може водити само настава у којој је нагласак на проблемском приступу, самосталним и тимским истраживачким задацима који оспособљавају ученике за изградњу властитих стратегија учења и критичко коришћење различитих извора и средстава информисања, у којој се лако и често покреће разговор или расправа, размењују увиди и интегришу свакодневна искуства, ученици подстичу да користе знања стеченa и ван школе, уважавају индивидуалнe разликe у начину учења и брзини напредовања, избором тема прате и развијају њихова интересовања и пружа помоћ у професионалној оријентацији.

Оцењују се нивои постигнућа у свим знањима, умењима, способностима и вештинама наведеним у циљевима и задацима изучавања предмета, разноврсним методама и инструментима, током свих часова, а не само оних намењених утврђивању или систематизацији, како би оцена уистину имала информативну, мотивациону и оријентациону улогу када је у питању напредовање ученика.

Вреднују се целовити писмени и усмени одговори на постављена питања, али и активност коју ученици испољавају на часу, пре свега спремност на сарадњу и интелектуалну размену у дискусији са другима, кућна припрема за најављну тему часа (нпр. упознавање са текстуалним материјалом, обрада понуђених асимилационих табела, састављање листе кључних појмова и сл.), допринос властитом усавршавању кроз додатно читање препоручене литературе, лично истраживање и прикупљање релевантног материјала, самостална или тимска припрема и презентовање пројектних задатака. Оцени доприносе и испољена спремност да се савладају кључни задаци предмета, исказано интелектуално интересовање за проблеме филозофије (логике), као и способност да се знања, вештине и ставови усвајају и развијају у интеграцији са њиховим овладавањем у другим наставним предметима. Поред редовне усмене размене, препоручује се укључивање писаних радова/есеја и тестова у систематизације градива са циљем да сви ученици (под једнаким околностим и у истом тренутку) демонстрирају познавање заокружених тематских целина, ниво способности да примене метазнања и научене технике филозофске/логичке анализе, евалуирају понуђени материјал, артикулишу одређену филозофску (или личну) позицију и самостално се (ефективно) изразе.

Настава филозофије мора за ученике да обезбеди:

  1. Упознавање методолошке структуре научног и филозофског истраживања; оспособљавање за примену критичко-рационалних метода у решавању практичних и теоријских проблема;
  2. Довођење у везу властитих мисаоних искустава са каракатеристичким филозофским проблемима; стицање свести о сложености и креативној компоненти интелектуалног напора да се проникне у структуру стварности, кроз упознавање резличитих филозофских становишта;
  3. Разумевање значаја историјског контекста и развојне димензије у настанку филозофских схватања; разумевање узајамног преплитања културних и интелектуалних традиција у настанку научних теорија и духовних творевина западне културе;
  4. Овладавање различитим мисаоним стратегијама; унапређивање самосталног и критичког расуђивања кроз анализу и интерпретацију филозофских текстова и реконструкцију филозофских аргумената;
  5. Овладавање анализом комплексних питања и идеја зарад формирања властитог погледа на проблеме савременог света;
  6. Разликовање спознајних од вредносних судова; артикулисање властитог вредносног система у суочавању са етичким дилемама и изазовима друштва у којем живимо;
  7. Развијање осетљивости за социјални и културни контекст, идентитет и разлике; овладавање вештинама успешне комуникације, тимског рада; практиковање технике за конструктивно решавање конфликата у свакодневном животу;
  8. Преузимање одговорности за сопствене поступке и однос према природном и друштвеном окружењу; успешно учествовање у јавном животу друштва;
  9. Унапређивање способности за разложно (писмено и усмено) излагање мисаоних садржаја; унапређивање способности за учешће у расправи на начин који доприноси развијању атмосфере отворености и узајамног уважавања;
  10. Усвајање и практиковање интелектуалне врлине, ставова и вредности: интелектуалне отворености и радозналости, истинољубивости, уважавања сведочанства и аргумента, спремности на аутокритику, толеранције према разликама у мишљењу и непристрасности у процени властитих и туђих становишта, поступака и постигнућа;
  11. Усвајање целовитог приступа образовању који се темељи на међузависности и трансферу знања из различитих области; усавршавање метода и техника за поспешивање властитог учења; развијање интересовања за (теоријска) знања, умећа и вештине потребне за даље образовање, индивидуални и професионални развој; припремање да у процесу доживотног учења адекватно одговоре на неизвесности и промене у каријери и социјалном статусу.

Извор

На основу члана 79. став1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС” бр. 72/09 и 52/11) на предлог министра просвете, науке и технолошког развоја, Национални просветни савет донео је ПРАВИЛНИК О ИЗМЕНAMA ПРАВИЛНИКА О ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПРЕДМЕТЕ У СТРУЧНИМ И УМЕТНИЧКИМ ШКОЛАМА, број:110-00-00070/2012-03, у Београду, 18. марта 2013. године. Председник Националног просветног савета: проф. др Десанка Радуновић.

Оцењивање у настави филозофије

Дефинисање знања, умења и вештина

Основни ниво

– познавање и разумевање основних филозофских појмова, школа и метода истраживања; на основном нивоу ученик је способан да препозна филозофске дисциплине и школе у конкретном контексту (филозофском тексту или тексту који представља филозофске идеје и решења), објасни најзначајније појмове и искаже сопствени став о понуђеним решењима, без нарочито развијене аргументације, или са аргументацијом чијем развијању помаже наставник. Такође, на овом нивоу ученик је савладао вештине препознавања структуре аргумента, и издвајања основних идеја.

Проширени ниво

– познавање и разумевање основних филозофских појмова, школа и метода истраживања; на проширеном нивоу ученик је способан да препозна дисциплине и школе у конкретном контексту (филозофском тексту или тексту који представља филозофске идеје и решења), објасни најзначајније појмове и искаже сопствени став о понуђеним решењима, кроз развијену аргументацију (која има смислену и организовану структуру), повезујући различите алтернативне одговоре и критике, засноване на познавању најзначајнијих идеја из историје филозофије. Поред тога, на овом нивоу ученик не само да препознаје структуру аргумента и издваја основне идеје, већ препознаје и логичке грешке, а уз наставникову помоћ разуме и експлицира сличности и разлике између филозофских школа и различитих идејних решења постављених проблема. Коначно, познаје основне методе филозофског и научног истраживања и примењује их у расправи/дијалогу.

Продубљени ниво

– познавање и разумевање основних филозофских појмова, школа и метода истраживања, као и неких специфичних – односно суштински значајних само за одређене школе мишљења – и у комбинацији која показује способност упоређивања и дубље анализе сличности и разлика између решења које нуде различите школе; на продубљеном нивоу ученик је способан да препозна дисциплине и школе у конкретном контексту (филозофском тексту или тексту који представља филозофске идеје и решења, као и да у живој дискусији повеже сопствене ставове и ставове саговорника са историјски релевантним филозофским школама и решењима), објасни најзначајније појмове и искаже сопствени став о понуђеним решењима, кроз развијену аргументацију (која има смислену и организовану структуру и користи специфично филозофске појмове), повезујући различите алтернативне одговоре и критике, засноване на добром и дубоком познавању најзначајнијих идеја из историје филозофије. Поред тога, на овом нивоу ученик вешто анализира аргументе и развија критику, користећи најразноврсније методе и правила логике и критичког мишљења, препознаје логичке грешке и њихову структуру, те исказује радозналост, креативност и мотивисаност за дубљу анализу аргумената и њихових практичних последица.

Обавезне активности

1. Редовна припрема за часове (израда домаћих задатака, упознавање са садржајем наредне лекције).
2. Редовно похађање наставе филозофије.
3. Конструктивна и фокусирана активност на часу.
4. Комуникација и опхођење према осталим ученицима по правилима културе дијалога.
5. Усмено одговарање у најављеном термину, у договору са наставником.
6. Писани коментар на филозофски проблем по избору.
7. Израда теста знања који заокружује тематску целину.

Добровољне активности

1. Припрема и усмено излагање реферата.
2. Додатни писани коментари филозофских идеја, текстова или аргумената.
3. Усмено или писмено одговарање за поправљање оцене.
4. Учествовање у припреми и извођењу дебате на изабране теме.

Остале активности

1. Учествовање у раду дебатног клуба, односно говорничке секције.
2. Праћење, присуствовање или учествовање на филозофским предавањима, трибинама и радионицама.