За родитеље

Јесте, постоји и оваква страница! Хајде редом:

1. Јадање
2. Проблеми?
3. Похвале
4. Покуде

 

1. ЈАДАЊЕ

1. 1. „Шта ће мом детету филозофија, логика, логика са етиком…?“

Хајде прво да одговорим брутално: не знам да ли ваше дете (или ви) мисли да му треба филозофија и сродни предмети (логика, логика са етиком), али је уписало смер који по прописима има филозофију или логику као обавезан предмет. Дакле, то је избор вашег детета (један део ученика каже да је то избор њихових родитеља, па ако сте један од тих родитеља објасните свом детету зашто ви желите да учи те предмете).

Е, сад, конкретно: филозофија са сродним предметима може да помогне вашем детету да не буде савремени роб или зомби. Ако га ви подржавате да не учи филозофију – срећно! Немојте само после да се жалите да не зна како да расправља, како се културно комуницира, како да одговори газди који га шиканира или како да одржава самопоуздање, самопоштовање и независност, као и критичко мишљење. Постоји много начина да се од вашег детета направи поменути роб или зомби – на вама је да одлучите да ли желите да се потруди да научи и овлада вештинама које ће га потицати да критички и рационално мисли. Ако ипак мислите да су то корисне вештине, верујте да филозофија помаже њиховом развоју. На крају крајева, да не идем у детаље, готово све институције, политичке или економске идеје, базирају се на одређеној филозофији. Учећи филозофију, ученик ће знати да препозна не само очигледне, већ и скривене идеје и претпоставке, те да развије сопствене ставове и одговоре на свакодневна искушења у која га стављају управо поменуте политичке и економске институције и идеје. Мало ли је?

1.2. „Али филозофија је мање важан предмет!“

Драги родитељи мојих ученика, схватите: не постоје мање или више важни предмети. Постоје само предмети који се мање или више изучавају – сходно афинитетима ученика и броју часова. Неко (с правом или не, исправно или не) је одлучио да ваше дете има два часа филозофије недељно и тако сада мора да буде. Можемо се наћи на пићу и расправљати о томе, али ствар нећемо променити пуким ставом „ма, шта ће му то!“.

Не би се све колеге сложиле са мном, али вероватно не бих ни ја са њима када би исти став заузеле, али: ја верујем да је филозофија један од најважнијих предмета. То не значи да ваше дете мора за овај предмет да се труди више него за друге, али значи да никако не може да се труди мање! У одређеном смислу, следећа рачуница може да се узме као параметар потребног труда: ако има 4 часа одређеног предмета и 2 часа филозофије недељно, за филозофију има да се труди дупло мање него у првом предмету. Ту нема збора.

1.3. „Моје дете нема времена да се труди колико ви тражите…“

Ваше дете, поред свих дивних ствари у којима ужива и које га занимају, уписало је средњу школу и стога има јасну обавезу. Нећу околишати: ако мислите да је нешто друго важније од похађања часова: пребаците га на ванредно школовање; ако мислите да филозофија као предмет није важна – нека промени смер.

Међутим, ако ваш став да дете нема времена значи да од мене очекујете да му дам добре оцене јер му „то није битно“, односно да из тог сулудог разлога мора да има добре оцене, како год да учи или не учи – преварили сте се. Сваку оцену (од јединице до петице) моји ученици ће заслужити. Имајте на уму да ја не могу да оценим могућности вашег детета, не могу чак ни знање: могу да оценим само оно што је видљиво и слушљиво – оно што ваше дете покаже, како у одговарању, тако и у односу према предмету и захтевима наставе. Молим вас, зарад будућности вашег детета, не подучавајте га да очекује више од оног што пружи.

1.4. „Али моје дете је спортиста/глумица/питајбогашта и нема времена…“

Опет, формално гледано, ваше дете је уписало средњу школу, и на његов или њен рад односе се сви прописи који регулишу школовање. Нигде у тим правилима не пише да се у мањој мери односе на спортисте, или да глумци морају да постигну само 50% прописаних циљева наставе. Како ће дете балансирати обавезе које је само изабрало и обавезе које су му други наметнули – посебно је питање, и ту вам стојим на располагању ако желите да поразговарамо и заједно осмислимо неко решење за ваше дете. Но, док похађа школу, постоје школске обавезе које мора да испуни.

Ако сте баш запели да ваше дете не мора да долази на часове филозофије зато што има тренинг или „кастинг“, или да не мора да учи (а очекујете да добије добру оцену) зато што мора да одвоји време на друге ствари, те је немогуће да постигне све, скренућу вам само пажњу на чињеницу да сам имао приличан број ученика са исто тако захтевним обавезама (да не помињем тешко породично или финансијско стање!) који су не само присуствовали редовно настави, већ и били активни на часовима и добијали највише оцене (не само из овог предмета). Немојте да чините свом детету медвеђу услугу убеђујући га да у животу може да буде добро само у једној ствари.

 

1.6. „Молим вас, наставниче, учините мом детету…“

Не. Учините му ви – подржите да у учењу, у развоју, у напредовању и у усвајању вредности које од њега стварају самостално, рационално и слободно биће. Што више напредује у том смеру, то му мање треба туђе помоћи.

1.5. „Да ли ви знате КО сам ја?!“

Не. И не занима ме. Мене занима ваше дете – ја предајем њему и помажем му да постане човек. Тим приступом му не помажете, а мене не можете да застрашите. Нађите мишеве код којих то пролази.

 

2. ПРОБЛЕМИ?

2.1. „Моје дете има проблем са садржајем предмета, са вашим начином рада, са другарима, са…“

Дођите да видимо у чему је проблем и како да га решимо. Не постоји магично решење које се лако примењује на све ученике: сви су они специфични и захтевају много труда – и вашег и мог, а богами и њиховог! Поред мене, ту су и психолог и педагог, те заједно можемо да помогнемо једни другима у разумевању потреба вашег детета. Не устручавајте се да са неким од нас поделите проблем – ту смо због напретка ваше деце.

Пишите ми преко странице Контакт и договорићемо се када можете да дођете да поразговарамо – а можемо и електронски да комуницирамо, ако вам обавезе не остављају довољно простора за долазак у школу. Врло добро слушам, а можда нешто и могу да помогнем!

 

3. ПОХВАЛЕ

3.1. „Наставниче, ви сте супер, свака вам част…“

Хвала. Знам да јесам, зато: стоп!

 

4. ПОКУДЕ

4.1. Како се усуђујете?! Ма, ви сте једно обично…“

Знате где су врата. Довиђења.